МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''НАПАД ВАСОЈЕВИЋА НА КОЛАШИН 1858. ГОДИНЕ''

МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ ''НАПАД ВАСОЈЕВИЋА ,ДРОБЊАКА И БРАТОНОЖИЋА НА КОЛАШИН 1858. ГОДИНЕ''

Колашински Турци убили су многе виђене људе у области Васојевића, међу којима и рођеног брата војводе Миљана Вукова, Ђорђија - Ђока Вешовића, у Буковој Пољани, првог комшије Милоша Осмајлића (1807-1897), гдје је Милош живио са својом браћом Оташем и Милићем, прије досељавања у Доње Луге код Берана. Нарочито је долазило до честих зађевица са њима, јер су турске чете, по катунима и планинама Васојевића, нападале народ, вршиле убиства и плијениле стоку. У тим злочинима над васојевићким племеном нарочито се истицао, са својом зулумћарском дружином, колашински злотвор Зејнил Хаџибулић, звани Зејнилбул. Само почетком љета 1858. године неколико пута је у планини Коњско нападао катуне села Буча, гдје је убио најмлађег брата капетана Цема Делевића, Радула, а тешко ранио рођаке перјаника Радула Јоксимовића, Ивана и Васа Мићовића. То је покренуло војводу Миљана Вукова, припомогнут одредом војводе Новице Церовића и четом Вука Митровића из Братоножића, да нападне на добро утврђени Колашин, 20. јула 1858. године.

Од свих утврђених мјеста (Гусиње, Плав, Рожаје и Колашин) највише мука је задавао управо утврђени турски Колашин, јер је Васојевићима затварао обласну територију, и онемогућавао им слободно ширење и комуникацију од Лијеве Ријеке низ долину Таре и ка долини Лима, и обрнуто. Зато је његово рушење 1858. доживљено од стране народа као велико олакшање, иако је Колашин остао у турским рукама све до Берлинског конгреса 1878. године.

Милош Осмајлић је добро познавао утврде Колашина, јер је био побратим са заповједником града Елез-бегом Башовим, којега је, неку годину прије убио, због освете брата Оташа, којега су убили колашински зулумћари, предвођени баш Зејнилбулом. Побратимство су аге и бегови склапали, поготово са угледним Србима и јунацима, превентивно, из страха од нереда и освете - свакако не из пријатељства и љубави. Добивши задатак од војводе Миљана, са својом четом "сјекираша", пред зору, у силовитом налету, проваљују капију града, ломећи је оштрим сјекирама. Потом је војвода Миљан ударио са војском у сам центар Колашина, тог значајног турског упоришта у овом дијелу поропљене Црне Горе, разрушивши град до темеља. Поред изненађења и огромне храбрости црногорске народне војске, отпор Турака био је жесток. Било је око 200 мртвих и рањених црногорских јунака. Са турске стране је било вишеструко мртвих и рањених. Овим су се племена Брда осветила колашинским Турцима за сва зла која су им дуго времена задавали. Турско становништво (жене, дјеца, старци и преостали), пребјегло је у Доњи Колашин, и дјелимично се вратило тек 1864. године.

Претпоставља се да је Миљана Вукова и Новицу Церовића, на рушење Колашина, покренуо још један мотив - надокнада за неучешће у Граховској бици, када је црногорска војска извојевала велику побједу над Турцима, од 28. априла до 1. маја 1858. године. Обојица су, због рушења Колашина, без знања књаза Николе, чиме су изазвали и својеврстан дипломатски скандал, одговарали пред међународним судом у Дубровнику, али су, потом, ипак били ослобођени.

Пише: МИЛУТИН ОСМАЈЛИЋ